Руту дугачку 2.540 километара прешао је у две етапе и завршио је укупно за 97 дана. „главном улицом Европе“ годишње прође неколико стотина хиљада верника и туриста како би стигли у светилиште Светог Јакова, о коме је Луис Буњуел направио и антологијски филм „Млечни пут“.
— Мотиви за овакав пут су различити. Већина мисли да су они искључиво религиозни, међутим, постоје и бројни други, у шта сам се уверио слушајући људе које сам сретао на путу. На мене су најупечатљивији утисак оставили људи који су на ходочашће кренули верујући да ће се захваљујући томе излечити. Има и оних које су водили духовни разлози, затим културолошки, историјски, социјални, неки очекују да ће наћи љубав... Неки од ових мотива су и мене покренули. Иако здравствени није, могу рећи да ми је овај пут значио и са тог аспекта — прича Суботички.
Иако традиција ходочашћења овом рутом датира још с краја осмог века, може се рећи да се омасовило у последњих педесетак година. Наш саговорник истиче да су му сусрети и разговори са људима најдрагоценији. Сам пут за њега био је подједнако и физички и духовни изазов.
— Почео сам да се припремам, да улажем новац у опрему, не знајући да ли ћу се вратити кући после 20, 30 километара и рећи ја то не могу или ћу издржати до краја. На срећу, управо после тридесетак километара сам схватио да је то нешто заиста генијално. Кренуо сам на пут сам, али никада нисам био сам. Успут сам сретао мноштво људи из свих крајева света, који су имали исти циљ као и ја. И то је оно што је највредније од свега, ти сусрети...Дели се и добро и зло на том путу...
Рута пролази поред цркава које су током једанаестог и дванаестог века изграђене у част Светог Јакова. Прошавши 500 километара кроз Швајцарску, видео је мноштво прелепих крајолика окружених алпским језерима. Међутим, након 42 дана, због повреде предњих лигамената колена, морао је да прекине путовање и потражи лекарску помоћ.
— Намеравао да пређем пут у једној етапи, међутим, повредио сам десно колено и морао сам да се вратим кући. Након вишенедељне терапије у Новом Саду био сам излечен и у мају ове године сам наставио на истом месту на ком сам прекинуо ходочашће.
На путу до Сантјага може да пешачи свако ко се осећа довољно физички способним. Како не постоји старосно ограничење, овом рутом раме уз раме путују ходочасници у деветој деценији живота и тинејџери. Наш саговорник је пешачећи „Главном улицом Европе“ дневно у просеку прелазио између 25 и 30 километара.
— Да би се стигло на циљ, потребна је пре свега дисциплина. Ја сам себи зацртао да сваки дан морам да кренем пре шест сати ујутру и захваљујући томе сам могао да препешачим и до 40 километара дневно. Није ми био циљ број километара, имао сам неке своје циљеве, који су зависили од форме, временских услова, терена, али и од друштва.
Пут за Сантјаго или Пут Светог Јакова је мрежа ходочасничких путева и рута који воде до светилишта Светог Јакова Великог у Сантјаго де Кампостели, у Галицији, у Шпанији. Веће Европе му је 1987. год. доделило титулу "главне улице Европе", а Унеско је 1993. године прогласио шпански и француски део пута светском културном баштином.
Фотографије: приватна архива
