Августа 2019. године, на Дан Сантова приказаће се ова плесно-музичка позоришна продукција која заједно са поменутим трагичним догађајем представља историју Сантова између 1890. и 1929. године. Крајем 19. века у овом селу је живело више националности: Срби православне вероисповести, Шокци (Хрвати) католици, односно Мађари и Швабе такође католици.
Редовно се расправљало колико миса треба да се одржи и на ком језику. Тадашња политика је настојала да помађари мањине. Надбискупија је повећала проценат миса на мађарском језику, a католички Шокци су то тумачили као жељу да се њихов матерњи језик потисне. Шокци, њих 897, свечано је напустило Католичку цркву 1899. године и прешло на православну веру. Расправе о поменутој теми у Сантову помињу се као „језичке препирке“.
Мађарска штампа је догађаје тумачила као субверзивне активности Срба из Сомбора. У јавности се створило антисрпско расположење. Ово је потврдио и Први светски рат, па Трианонски споразум, којим је Сантово остало непосредно уз границу, на периферији земље. У селу су остале помешане етничке и верске супротности.
Међутим, љубав није увек поштовала ове границе. Осамнаестогодишњи Србин Радољуб Лукић се заљубио у такође осамнаестогодишњу Шокицу Аницу Мандић. Мишљења су подељена око тога да ли је девојка узвратила младићу осећања. У сваком случају, на балу марта 1929. године играли су заједно, када је у балској сали Радољуб неочекивано убио Аницу. Нестао је са места догађаја, али је сутрадан ујутро пронађен испод дединог ораха где је и себи пресудио.
Према тадашњим репортажама, Радољуб је био пијан и агресивно је тражио од девојке да се уда за њега. Аница га је одбила, на шта је младић извадио пиштољ. Сеоско сећање ипак жели да памти да је то била трагична љубав, којој националне и верске супротности нису дале да се оствари. Млади су се у тајности састајали и заједно су се договорили о јавном облику заједничке смрти.
Руководилац фолклорне групе Евица Чатић је још и раније хтела да обради ову причу у музичком и плесном облику. Тада није било довољно учесника. Међутим, сада је поменуту идеју прихватио Габор Варга, организатор Дана Сантова, чија је породица била погођена овим трагичним догађајем: Аница Мандић је била млађа сестра његове прабабе.
За извођење радње и избор музике ангажовани су професионални уметници. Комад ће саставити кореографкиња Мађарског државног народног ансамбла Силвија Немеш. Музику ће одабрати Шандор Чори, најмлађи. Песме ће отпевати Марта Шебешћен, која такође има порекло из Ходуне, дела Сантова. Поред локалних плесача, учествоваће и шокачка плесна група из Мохача коју предводи Иштван Филаковић, пореклом из Сантова. Неће бити главних јунака. Габор Варга каже да неће бити Радољуба и Анице, убице и жртве. Трагична прича ће остати само успомена која ће отворити могућност различитог тумачења.
