Да ли сте знали да природне штете највећих размера не проузрокују поплаве или земљотреси, већ суша? Овде у Карпатском басену унутрашње воде доносе озбиљне проблеме, док адекватним управљањем водама обе могу да се држе под контролом.
На решавању тог проблема раде истраживачи теоретичари из Мађарске и Србије, као и стручњаци из области водопривреде и пољопривреде у оквиру заједничког пројекта WateratRisk, у Програму Интеррег ИПА ЦБЦ Мађарска-Србија (HUSRB/1602/11/0057) подршком Европске уније, научници универзитета у Сегедину и у Новом Саду, као и стручњаци ЈП „Воде Војводине“ и Дирекције за водопривреду доњег тока Тисе.
Последња радионица је одржана у Сегедину. Професор Катедре за физичку географију Универзитета науке у Сегедину др Габор Мезеши је нашем порталу изнео да је заједнички проблем Војводине и Јужне низије то што суша и унутрашње воде проузрокују велике штете. По износима, суша је далеко највећи узрочник штета у природи. Истовремено, у Карпатском басену су учестале појаве унутрашњих вода. Услед климатских промена, у последње време су све озбиљније екстремне климатске појаве.
Сада постоје системи за рано упозоравање на унутрашње воде, сушу и грмљавине, међутим, они још нису адаптирани за специјалне практичне намене. Истраживачи физичке географије би волели да стручњаци за пољопривреду и наводњавање тачно кажу који су подаци потребни, нпр. за отклањање штета од суша.
Најважније је које се температурне вредности и које количине падавина очекују. За ефикасну одбрану потребна је циљана прогноза. Како на мађарској, тако и на српској страни одређена су огледна подручја. Нпр. у Сегедину ‒ део који је веома склон унутрашњим водама на потесу између реке Мориша и државне границе.
Циљ пројекта је образовање Центра за истраживање и мониторинг суша и унутрашњих вода, који би се делимично бавио детаљнијом и тачнијом прогнозом, а делимично би за коришћење овако добијених података израдио практичне методе.
Узрочно-последичне проблеме водопривреде и климе истражује више мађарско-српских ИПА програма. WASIDCA унапређује практичне методе враћања воде на пешчару, ECOVAM је усредсређен на одржавање квалитета воде, a URBAN-PREX израђује систем за прогнозу плувијалних падавина. Основна мисао која повезује ове пројекте је да се на неки начин задржи вода у периоду када је има превише и да се учини корисном за периоде када дуго неће бити падавина. Професор Мезеши додаје још један аспекат: уколико се климатске промене наставе оваквим темпом, у пољопривреди би ваљало размотрити промену коришћења пољопривредног земљишта. На пример, требало би производити мање кукуруза који је више изложен сушама – од жита би требало узгајати врсте чији се период вегетације прилагођава периодима са више падавина.
