Бруто национални производ (БДП) Мађарске и Хрватске по глави становника у Мађарској и Хрватској је приближан: око шеснаест хиљада долара. Али, Србија се све до данас није опоравила од јужнословенских ратова и НАТО бомбардовања, као и последице неповерења интвеститора: БДП је мањи и од половине мађарске и хрватске вредности.
У све три суседне државе буџет је у реду. У Хрватској и Србији 2018. године биланс је показао минимални вишак, а у Мађарској планираних 2% мањка. Све три државе су задужене, али не до опасних размера. Државни дуг Мађарске и Хрватске 2018. године је износио 70,8, односно 74,6%-а годишњег БДП-а. Инфлација је у све три националне привреде остала испод 3%-а, чак у Хрватској није достигла ни 1%.
Земље које су се придружиле 2004. године обавезно су прихватиле обавезу да ће тражити пријем у еуро-зону. Словачка, Словенија и земље Балтика већ користе заједничко средство плаћања. У Мађарској још није одређен датум за увођење евра: Влада за сада жели да остане изван тога и одржава самостални економски маневарски простор. Хрватска је у лето 2019. године тражила пријем у ЕРМ II курсни систем. Евро може тек од 1. јануара 2023. године да замени куну.
Економска криза је у све три земље кренула са велике висине наниже; проценат незапослености је у Србији још увек мало изнад десет процената, у Хрватској је 7,1, а у Мађарској је у јуну 2019. године био 3,5%. Све три земље су значајна база радне снаге: десетине хиљада и сто хиљада људи раде у западној Европи. Та чињеница неспорно утиче на податке о незапослености, међутим, код куће би требало знатно повећати зараде да би се гастарбајтери вратили.
У мање развијеним пограничним подручјима питање од озбиљног економског значаја гласи: а колика је код вас законом загарантована минимална зарада? Ако то наведемо у еврима који се лако упоређују, нећемо баш добити велике бројке. У Србији је нето минимална зарада између 211 и 243 евра. У Мађарској је обавезна нето минимална зарада 300,4 евра, али и загарантована минимална зарада од 393,1 евра је мања од 405,2 евра, колико износи у Хрватској.
Просечна зарада – поготово ако се има у виду недостатак радне снаге – знатно је већа од обавезне минималне зараде. У Србији је више и од двоструке – 456,2 евра, али је и то само једва половина од просечне месечне нето зараде од 847,5 евра. У Мађарској је такође знатно нижа вредност нето просечне зараде изражене у еврима, то јест 735,5 евра. Међутим, раст зарада коригује ситуацију: у Мађарској је већ годинама пораст двоцифрен, у Србији је између 7 и 9 процената, док веће зараде у Хватској расту за свега 2,5 до 3 процената.
Уз то, они који желе да се баве предузетништвом у некој од суседних земаља, треба да упознају изабрану грану и локалне податке циљног региона. Можда одлуке предузетника олакшава чињеница да су зараде, на основу доступних података, како на подручјима у близини границе, тако и у пољопривреди која овде важи као водећа грана, испод просека.
