09.11.2019.

Мађарско-српски економски односи – од бомбардовања до предсобља Европске уније

Економија

На Србију су још падале бомбе када су привредне коморе у Сегедину и Суботици почеле да поново изграђују сарадњу. Данас, на обострано задовољство, ситуација се брзим темпом побољшава – једино, спорост преласка границе кочи односе.

Article image
09.11.2019.

Недавно је прослављена 10. годишњица оснивања Мађарско-српске трговинске и индустријске коморе. Десет година је, у ствари, двадесет; наиме, и у периоду између 1999. и 2009. године грађени су економски односи, само тада још нису функционисали као државна организација, већ као једно од одељења Трговинске и индустријске коморе Жупаније Чонград. Предузетник Ђерђ Терек, председник мешовите коморе, има фирму у обе земље. Уз његову помоћ смо направили осврт на протекли период.

Оснивачи заједничке организације за изградњу економских односа Мађарске и Србије биле су трговинске и индустријске коморе жупанија Чонград, Бач-Кишкун и Бекеш, као и Будимпеште, те двадесет шест познатих фирми – међу њима МОЛ, ЦБА, Уникредит банка и Форнети. Ова предузећа улажу и шире се у Србији. Њихови производи и услуге су познати и омиљени не само у крајевима где живе Мађари, већ у целој земљи.

У складу са стабилизацијом политичке ситуације, у Србији је побољшано и економско окружење. Ђерђ Терек је истакао две сфере које су важне за стране инвеститоре: банкарски сектор и шпедиција. Пре јужнословенских ратова у Југославији, банкарски систем је био знатно развијенији од мађарског. Истина, за време ратова претрпео је тешке поразе, међутим, изврсним радом и знањем стручњака реорганизован је на високом нивоу. У шпедицији има много српских фирми, конкуренција је јака, што захтева и одличне услуге.

Инвеститори из Мађарске редом оснивају предузећа прво близу границе – тамо где још немају језичких баријера. Из Суботице је тржиште целе земље доступно, а да не говоримо да многи после извесног времена смогну снаге и оду чак до јужне Србије. Проблем је што се и у Србији осећа недостатак радне снаге. У индустријском парку у Суботици, где више предузећа ради услужно за западно тржиште, због потражње могло би да се ради у две смене, међутим, не могу да нађу довољно људи.

Предности су међусобне: ако предузетник из Србије оснује фирму у Сегедину, то је већ унутар Европске уније, и максимално може да користи повластице у Европској унији.

Због одличних својстава, у Војводини су пољопривреда и прехрамбена индустрија веома јаке. И овде је снажно такмичење, остварују се односи слободног тржишта. Постоји реструктуирање: нажалост, некадашње јаке фирме и производи су нестали. Нестала је са тржишта некада легендарна паштета „Чока“. Али сигурно ће бити нових производа који имају свој идентитет. Данас се таквим чини ајвар. Наиме, послужење традиционалних српских јела, ћевапа или пљескавица, ни у ресторану, ни у породичној кухињи, не може да се замисли без ајвара.

Успомена на рат све мање обесхрабрује инвеститоре. Када разговарате са људима из Србије, и сами можете да се уверите да они неће рат, реваншизам, желе да живе безбедно и добро. У Србију не долазе само велики инвеститори из западне Европе; недавно је потписан уговор о оснивању фабрике гума која ће се градити у Зрењанину.

Ђерђ Терек мисли да нестаје и мишљење да ће предузећа из Мађарске пре покушати да за своју робу нађу тржиште у западној Европи. За мађарске производе је лакше отворити тржиште у Србији него у Немачкој. Многи долазе у Мађарску ради куповине, у бање, на школовање, у посете родбини – на тај начин се упознају са мађарском робом и заволе је.

Са становишта економских односа такође би било добро да се Србија што пре прими у Европску унију. Само једна од предности је да спољашња граница Европске уније тада не би била у Реске и чекање би било краће. Тренутно је то једина ствар која кочи како туристичке, тако и економске односе између две земље.