Циљ ИПА пројекта сарадње Јавног друштва јавних услуга Непрофитног ДОО Самоуправе Бачалмаша и Удружења пољопривредних произвођача из Пачира је примена западноевропског обрасца социјалне привреде на локалне околности. Главни циљ пројекта је да се прошире знања актера социјалне привреде како би међусобно преузимали примере добре праксе и могли да продају своје производе са обе стране границе. Искуства је за наш портал резимирала председница Социјалне задруге обраде и продаје Старт за Бачалмаш. Задруга је и пре ИПА пројекта унутар границе, на темељу јавног запошљавања, преузела Погон за прераду поврћа и воћа: од децембра 2016. године током три године је добијала подршку путем конкурса, а од краја новембра прошле године је рок истекао.
Слична је ситуација са другом услужном социјалном задругом Старт у Бачалмашу која такође запошљава раније јавне раднике. Главни профил су пољопривредни услужни радови, где посао радницима дају газдинства у околини. Када су покренути ови социјални програми, радни однос је представљао велику предност: редован рад и зараду, учесници нису добили много нижу минималну плату јавних радника, већ минималну зараду прописану за запошљавање на тржишту.
Прерада локалних производа била је веома успешна. Под називом Деликатеси Бачалмаша производили су низ производа фантастичног укуса и састава од воћа и поврћа узгајаних у месту и околним насељима. Мале количине овог воћа веома доброг укуса доносиле су произвођачима додатни извор прихода, јер им је роба била откупљена и прерађена. У њиховој радњи и данас су популарни укусни и разноврсни воћни напици, пекмези, кремови за додатак јелима привлачних назива из маште.
Рад Задруге није постао, а можда није ни могао да буде потпуно самоодржив. Маркетиншки стручњаци су их стално бодрили да праве мање врста производа, али у већим количинама. Да мање раде ручно, да механизују производњу. Ово је супротно од идеологије социјалне привреде: да се запошљавају мештани и да се праве усавршени производи на темељу локалне традиције.
Без подршке је доведен у питање даљи опстанак социјалне задруге која окупља пољопривредне раднике. SMS-пријавом, надничару је за 500 форинти дневно, законито испуњено плаћање доприноса. Ако изнад тога добије сатницу од 800 форинти, од тога ће некако да преживи. Раднику у Задрузи, будући да је у радном односу, сат рада са доприносима и јавним дажбинама кошта 2500 форинти. За 1200 форинти више по сату није конкурентан да ради. Осим тога, зими има мало посла ‒ истина, лети су потребе веће од осам сати рада дневно.
У заједничком ИПА-пројекту са Пачирцима доста тога смо научили једни од других. Индивидуалне производе брачног пара Вираг из Пачира зачињене чилијем, супруга Тибора Барте Агнеш Гал сматра фантастичним. Презентација производа и у једној и другој земљи је одлично успела – међутим, редовна продаја би захтевала даљи заједнички рад.
У Мађарској је проблем што су признатост друштвених предузећа, као и значај социјалне привреде много мањи него у земљама западне Европе. Постоји бојазан да ће социјалне задруге без даље подршке тешко моћи да остану самоодрживе. Пријавили су се на конкурс за машине, и тешког срца су смањили избор производа, али не желе да штеде на трошковима зарада, јер већина сарадника је и поред тога што су зараде знатно порасле на слободном тржишту - остала са њима.
У Србији, где социјална привреда само у изузетним случајевима добија државну подршку, а пошто није члан Европске уније и ни одатле не може да очекује финансирање, ситуација је још тежа. У Мађарској се Министарство унутрашњих послова, Самоуправа Жупаније Бач-Кишкун и Институт за аграрна истраживања баве питањима на који начин би се могло обезбедити даље социјално запошљавање. У земљама западне Европе, које су узор, налазе се успешни примери.
