У овом подручју, осим агломерације Сегедина, Морахалом је једино место чије се становништво у протеклом периоду бројчано повећало. Између раста пореских прихода и задржавања популације можемо повући паралелу – рекао је градоначелник Золтан Ногради на годишњој седници извештавања територијалне организације у Морахалому ‒ Трговинске и индустријске коморе Жупаније Чонград.
У економском развоју, морахаломским моделом може се сматрати када самоуправа од акумулисаних средстава реализује улагања сопственим средствима, а само је посредно економски актер; наиме, завршена улагања уступа на стручно управљање. Градоначелник је истакао да се насеље и његова привреда морају тумачити и у ширем контексту. Због тога имају блиске везе са Универзитетом наука у Сегедину, као и са Трговинском и идустријском комором.
Важном се сматра и улога Еврорегије Дунав˗Криш˗Мориш˗Тиса. За време јужнословенских ратова, близина границе је била неповољност, плашила је инвеститоре. Данас близина Србије и проходност границе више није недостатак, већ могућност коју могу да искористе сви становници Регије.
Највећи проблем овог подручја данас је недостатак радне снаге, пре свега образоване радне снаге, констатовала је Ева Фехер, председница територијалне организације Коморе. Ситуацију може да побољша образовање, прибављање ресурса на конкурсима и систем наменских стипендија.
Заменик руководиоца Секретаријата Interreg-IPA CBC Јанош Халас је додао да профитно оријентисана предузећа не могу директно да учествују на IPA конкурсима, док се побољшање конкурентности средњих и малих предузећа може финансирати из IPA извора. Учешће Европоске уније у финансирању износи 85 процената, а проблем представља и то што на српској страни преосталих 15 процената апликанти морају да финансирају из сопствених извора, јер држава не учествује са десет процената средстава као у Мађарској.
Професорка Универзитета у Новом Саду Ирен Габрић Молнар је демантовала заблуду која влада у Мађарској да је најразвијенији крај Србије управо Војводина. И тамо су главни град и шира околина, Београд и јужно од њега до Ниша, а према северу до Новог Сада, у образовном и економском смислу подједнако развијени. Погранично подручје Србије и Мађарске су неспорно периферна подручја.
Исељавање из целе Србије, а посебно из Војводине је веома интензивно, а то је једносмеран процес: оријентисан ка Мађарској и у знатној мери ка западној Европи. Одлази образованији део становништва – исељавање представља, у ствари, одлив мозгова.
Проблем је што у Србији не постоји самостални мађарски универзитет са мађарским управљањем. Високо образовање на мађарском језику постоји само у неким стручним смеровима, као што су наставници, економисти, али управо у тим областима у односу на стварне потребе настаје вишак кадрова. Из језичких разлога, на универзитетима у Мађарској студира више младих Мађара из Војводине него у Србији. Од њих, шездесет процената се не враћа у Србију.
Задржавању становништва у пограничним подручјима доприноси значајна подршка за развој привреде коју додељује Влада Мађарске. Стипендије које би подржавале образовање у потребним професијама и остајање у месту биле би веома значајне. У овоме помаже прекогранична сарадња, односно осмишљено развојно деловање универзитета, привредних комора и самоуправа.
