23.05.2020.

Гурманско путовање иза баштенског зида

Економија

Саша Николовски из Бечеја, по струци професор српског језика, своје слободно време проводи радећи у био башти где узгаја лековито, зачинско биље, разно поврће попут белог и црног лука, различите врсте љутих паприка и чери парадајз.

Article image
23.05.2020.

Из хобија и љубави према гастрономији пре три године почео је да прави умаке, најпре за своју породицу и пријатеље, да би прошле године регистровао породично пољопривредно газдинство „Иза баштенског зида“ и на тржиште пласирао своје производе од органских сировина.

— Све је потекло од велике љубави према природи и жала што је ми, људи, уништавамо, а и желео сам да докажем да може да се произведе квалитетна храна без коришћења пестицида и хербицида. Моји производи не садрже конзерванс, адитиве, сваки плод је ручно убран и пробран. Испитани су на Технолошком факултету у Новом Саду и показало се да је садржај хербицида и пестицида на нули, упркос томе што сам окружен људима који прскају своје биљке различитим хемијским препаратима.

Иако у понуди има укусе различитих страна света, рецептура по којој производи умаке осликава његову склоност ка гастрономији, због чега су крајњи производи аутентични. У неколико залогаја можете окусити гурманско путовање до Њујорка, Мексика, Македоније, Италије… Oднедавно, асортиман је употпунио и једним грузијским умаком.

— Имао сам тај рецепт две године и знао сам чим сам га прочитао да то мора бити нешто јако добро. Основни састојак је дивља шљива, коју сам ја запатио а и знам где расте у околини Бечеја, и произвео сам један занимљив сос који је одличан уз печење.

Иако се углавном фокусирао на умаке, производи и џемове, суви чери у маслиновом уљу, као и специфичне врсте сенфа. Прошле године је произвео и веома брзо продао 700 тегли. Купци су махом били из општине Бечеј, али било је и потрошача из других делова Војводине и иностранства. Зато ће проширити производњу на 1.000 тегли.

— Користим искључиво чери парадајз. Нема ту неке посебне филозофије — обичан парадајз, који је сочнији, морао бих укувавати до жељене густине, а чери парадајз се у том смислу показао као одличан. Чак 90 одсто мог чери парадајза настало је од једне биљке коју сам купио пре десет година на бечејској пијаци. Она се размножавала, а ја сам почео да скупљам семе. Заправо, основ био баште јесте сакупљање или размена семена са људима који имају сличну производњу. Данас имам око 20 различитих сорти чери парадајза, искључиво моје селекције.

Квалитет производа огледа се у сировинама које расту иза баштенског зида у Бечеју. Не треба занемарити ни дводеценијско искуство у узгоју биљака, као ни упорност. Како је било тешко доћи до литературе која подржава органску производњу, Николовски је кренуо да подробно проучава биљке у својој башти и да експериментише. Решење готово сваког проблема био баште огледа се у нези земљишта, каже наш саговорник.

—Ми био баштовани покушавамо да ојачамо биљке у тој мери, да саме могу да се изборе са болестима. Био баште су заправо наше традиционалне баште. Сам однос према земљишту и биљкама се мења, али тај традиционални узгој од пре 150 година, то је заправо био башта. И сви данас говоримо како парадајз нема некадашњи укус ког се са сетом сећамо, а и сад то можемо имати, али ако користимо семе из сопствене производње и ако биљци дамо све што тражи.

Каже, поносан је на своју башту, на њене плодове и на чињеницу да захваљујући њој породици обезбеђује здраву и квалитетну храну. У башти увек има посла, зато је време најдрагоценији ресурс. Сваки слободан тренутак проводи у својој зеленој оази која му, након свакодневних обавеза пружа осећај мира и потпуности.