У овом пограничном месту су први пут пре деценију и по приређен Дан гастрокултуре; тада само од шпаргле – присећа се Јожеф Мацко, који је и тада био градоначелник општине. После је, на иницијативу локалних узгајивача, у програму све већу улогу добила патка, тако да се данас на овом фестивалу, на који редовно долазе и гости из Војводине, подједнако такмиче ђаконије од шпаргле и патке.

Градоначелник је истакао да надаље желе да јачају „пачју линију“, тако да ће на фестивал увести и један дан струке. У складу с тим, заинтересовани су већ и ове године имали прилике да слушају излагање Золтана Хегедиша. Интегратор друштва Бач-Так је изнео да потражња патака за печење подједнако расте и у земљи и у иностранству, а на домаћим трпезама пачје печење више није искључиво празнично јело. У складу с тим, производња у Мађарској је са 12 милиона комада у 1990. години повећана на данашњих 29 милиона комада, а по узору на Запад, створене су интеграције које покривају целу линију производа.

Бач-Так спада међу три највећа произвођача који је протекле јесени пустио у погон фабрику за обраду водене перади. Предузеће добија 63 процента прерађених патака преко услужног това, запошљавајући на тај начин многе породице у овом крају. Према Золтану Хегедишу, потражња ће највероватније порасти. Овај тренд поткрепљује и податак да се у Кини због свињске куге уништавају две стотине милиона товних свиња, што с једне стране повећава потражњу за пачјим месом које је омиљено и на Далеком Истоку, а са друге стране, због изнетог, повећана је цена (од 30 до 50 процената) живе ваге свиња, као и потражња за живином.

Међутим, ситуацију произвођача отежава и то што су ветеринарски прописи након птичјег грипа 2016. године пооштрени, тако би нпр. пољопривредници до краја 2019. године требало да избетонирају своје фарме. Ово изискује огромне трошкове, а осим тога, није сигурно да ће у толикој мери помоћи у спречавању епидемија као живи песак који одлично одводи влагу. Осим тога, тржишни захтеви и захтеви квалитета су све већи, док енергетски трошкови и трошкови накнаде за рад расту – набрајао нам је Золтан Хегедиш.

Јожеф Мацко је на питање нашег портала говорио и о положају произвођача шпаргле. И у овој области расте потражња – како у земљи, тако у иностранству, међутим, поред проблема задржавања воде и недостатка радне снаге, изазов је и афирмисање интереса. Адаму Хинтерсеру, који привређује на четири хектара, ово је трећа година производње шпаргле, каже да би плантажа била сада на врхунцу, међутим, део рода није ни убран. Наиме, почетком маја код двоје накупаца из овог краја није било потражње за зеленом шпарглом. Млади пољопривредници сматрају да су произвођачи у неповољном положају: не постоји право такмичење цена, а они који имају расхладне капацитете ‒ не могу да буду сигурни да ће за шпарглу добити повољну цену. Више пољопривредника из Келебије решење види у удруживању и заједничкој продаји.