„Са очеве стране сам буњевачког порекла, редовно смо одлазили у Војводину, тамо имамо више рођака и пријатеља” – почиње разговор четрдесетпетогодишњи власник Винарије „Драган” из Баје, који је љубав према грожђу и вину понео из породице. „Мој отац је 1980. године почео да сади стоно грожђе, тако да сам га ја већ са осам-девет година продавао на пијаци. Касније смо засадили и винско грожђе, тако ми је кренула каријера“ – прича Драган. Сада привређују на мало мање од два хектара, производе бјанку, модру франковку, опорто, кадарку и зачињено из Черсега. Зависно од године, када треба за подрум од шесто хекторлитара ‒ купују грожђе, а вишак продају.
„Ове године смо тужни због очекиваних откупних цена: према нашим информацијама, чак и у најбољем случају биће половина од прошлогодишње. И поред тога, код нас сигурно неће бити зелене бербе, то из принципа одбијамо: да не дамо да сазри род како бисмо добили подршку“ – истиче он.
Драганова винарија је помало у бољем положају од осталих, јер они не иду на количину: површина засада под виноградом то не би ни дозволила, већ на квалитет. Велику већину својих производа сами продају. Већ су освојили више награда: бјанка и розе модра франковка су са међународних такмичења донеле златне медаље. Розе Бач-Кишкуна је био њихов 2015. године, као и кадарка из 2015. године, од чега су направили винску чоколаду која је 2016/18. године освојила Награду „Премијум“.
„Mи наша вина не можемо да замислимо без гастрономије. Под овим не подразумевам само наше дегустације вина и винске вечере; на манифестацијама у региону са великим успехом нудимо специјалитете створене од наших снова: сладолед од розеа или кремпиту шардоне ‒ каже Моника, винарева супруга. Кулинарске ђаконије, организовање манифестација и туризам аутоматски их „гурају“ ка развоју смештаја, због тога је у току проширење породичног подрума.
„Данас већ сви винари имају добра вина, али вина сама по себи нису довољна за егзистенцију“ – додаје Драган који такође могућност напретка види у гастротуризму, као и у сарадњи. „У иностранству неколико великих подрумских задруга окупља произвођаче по регијама, односно заступа њихове заједничке интересе“ – и у наставку истиче да је веома битно да винари имају свој профил и да сачувају специфичности.
Са аспекта размене искустава и сарадње, сматрају да је изразито корисно да се распише прекогранични конкурс под називом „Дунавски вински пут и његово позиционирање као туристички и култруни бренд у пограничној регији“, који би заједно реализовали Жупанија Бач-Кишкун и Војводина. Још су на почетку, међутим, приликом усаглашавања су стекли низ позитивних искустава.
„Верујемо у породичну сарадњу и настојимо да иза себе оставимо наслеђе које ће нашој деци омогућити да наставе“ – констатују једногласно Моника и Драган.
